Fruška Gora je planina koja se nalazi u Srbiji, na teritoriji Vojvodine, nedaleko od Novog Sada. Poznata je po svojim prirodnim lepotama, bogatoj istoriji i kulturnom nasleđu. Naime, na ovom prostoru se nalazi više od 16 manastira, zbog čega se Fruška Gora često naziva i “srpska Sveta Gora”. Pored toga, ova planina nudi pregršt aktivnosti za turiste svih uzrasta i interesovanja – od planinarenja i biciklizma, do degustacije vina i obilaska znamenitosti. U nastavku članka predstavićemo vam neke od najinteresantnijih mesta na Fruškoj Gori, koja bi trebalo da posetite ukoliko se nađete u ovom delu Srbije.
Nacionalni park
Nacionalni park Fruška gora se nalazi na teritoriji Vojvodine i predstavlja jednu od najlepših prirodnih oaza Srbije. Ovaj park je proglašen 1960. godine, a 1984. godine stavljen je pod zaštitu države kao “specijalni rezervat prirode”. Nacionalni park Fruška gora obuhvata površinu od oko 25.525 hektara, od čega su skoro dve trećine pod šumama.
Ovaj park je idealno mesto za sve ljubitelje prirode, planinarenja i biciklizma. Fruška gora je pravi raj za planinare, s obzirom na to da na njoj postoji više od 30 planinarskih staza, koje vode do najlepših vidikovaca i manastira. Takođe, ovo područje obiluje i biciklističkim stazama, a postoji i mogućnost iznajmljivanja bicikala.
Posebno mesto u Nacionalnom parku Fruška Gora zauzimaju vinogradi i vinarije, koje proizvode poznata vojvođanska vina. Fruškogorski vinogradi su poznati po kvalitetnim sortama vina, kao što su bermet, rizling, šardone, itd. U vinarijama na Fruškoj Gori možete degustirati ova vina i kupiti ih po povoljnim cenama.
U Nacionalnom parku Fruška gora postoji i mogućnost kampovanja, a za one koji vole da borave u prirodi, postoji i nekoliko planinarskih domova i eko-kuća koje se mogu iznajmiti. Park je otvoren tokom cele godine, a najbolje vreme za posetu je u proleće i jesen.
Manastiri Fruške gore
Fruška gora je poznata po svojim manastirima, koji su jedinstveni spomenici srpske kulture i istorije. Na ovom području nalazi se preko 16 manastira, koji datiraju iz različitih perioda srpske istorije.
Najpoznatiji manastiri na Fruškoj gori su Krušedol, Grgeteg, Novo Hopovo i Velika Remeta, a svi oni predstavljaju kulturno-istorijske spomenike od nacionalnog značaja. Krušedol se smatra jednim od najlepših manastira u Srbiji, a njegova crkva je ujedno i grobno mesto Nemanjića. U manastiru Grgeteg se čuva veliki broj umetničkih dela, dok manastir Novo Hopovo ima značajnu fresko slikarsku školu.
Manastiri na Fruškoj gori su neizostavna stanica za sve posetioce ovog parka. Pored religioznog značaja, oni predstavljaju i turističku atrakciju, s obzirom na to da se nalaze u prelepom prirodnom okruženju. Osim toga, oni su važni spomenici srpske kulture i istorije, pa je poseta ovim manastirima i prilika za upoznavanje sa bogatom istorijom ovog kraja.
Vrdnik
Vrdnik je mesto smešteno na obroncima Fruške gore, koje odiše svojom prirodnom lepotom i bogatstvom kulturno-istorijskog nasleđa. Ovo idilično mesto je idealno za sve one koji žele da se opuste u mirnom okruženju i uživaju u blagodetima prirode. Pored toga, Vrdnik je poznat i po svojim brojnim turističkim atrakcijama, kao što su banja Vrdnik, manastir Vrdnik i mnogobrojne planinarske i biciklističke staze koje vode kroz netaknutu prirodu Fruške gore. Iz svega nabrojanog, posebno bi izdvojili Vrdničku kulu i manastir Nova Ravanica.
Vrdnička kula
Ona predstavlja značajnu znamenitost na Fruškoj gori, sa bogatom istorijom koja seže čak u period Rimljana. Kula se uzdiže na vrhu brda iz okolne šume te ona predstavlja vrlo važan spomenik ovog dela Srbije. Uz malo truda, možete se popeti do vrha kule i odatle doživeti neverovatan prizor koji se pruža sve u krug oko nje. Ulazak u kulu je besplatan, a kula sama po sebi ima kulturološki i istorijski značaj. Osim toga, na prilazu do Vrdničke kule, u šumi je napravljen adrenalin park koji ima oko 30 platformi, dužine pola kilometara, što ga čini idealnim mestom za sve one koji vole aktivan odmor.
Manastir Vrdinik (Nova Ravanica)
Manastir Vrdnik je jedna od najznačajnijih kulturno-istorijskih destinacija u Vojvodini. Nalazi se u poznatom banjskom centru Vrdniku, na južnim padinama Fruške gore. Smatra se da je podignut tokom XVI veka. Sagradili su crkvu posvećenu Vaznesenju Hristovom, a sa sobom su doneli mošti kneza Lazara koje su ležale u manastiru sve do 1942. godine. Danas se o manastiru staraju monahinje, a konaci manastira su ubrajaju u jedne od najlepših na Fruškoj gori.
Jezera na Fruškoj gori
Na Fruškoj gori se nalazi 16 veštačkih jezera, od kojih je 13 namenjeno navodnjavanju i sprečavanju plavljenja poljoprivrednog zemljišta. Osim toga, postoji i nekoliko jezera koja su nastala spontanim plavljenjem rudarskih kopova, poput Bešenovačkog (Beli Kamen) i Ledinačkog jezera. Gotovo sva jezera su poribljena i privlače ljubitelje sportskog ribolova, ali i posetioce koji uživaju u okolnoj prirodi. Iako nisu najpoznatije turističke destinacije, ova jezera su idealna za miran odmor u prirodi.
Jezera su:
Moharač
Jezero Moharač nalazi se u podnožju Fruške gore, u blizini sela Erdevnik, na samo 1h vožnje od Novog Sada. Ovo je jedno od najvećih jezera na Fruškoj gori sa površinom od oko 60 hektara, a nastalo je izgradnjom brane na potoku Moharač. Jezero je napravljeno sa ciljem da reguliše režim vodostaja i spreči poplave u okolnim naseljima, ali se danas koristi i za navodnjavanje, ribolov i rekreaciju.
Moharač je poznato po svom prirodnom ambjentu, tirkiznom plavetnilu i brojnim vrstama riba koje ga naseljavaju. Ribolovci iz celog regiona dolaze da se okušaju u ulovu šarana, soma, štuke, amura, smuđa i drugih vrsta koje obitavaju u jezeru. Pored ribolova, Moharač je omiljeno mesto za rekreaciju i odmor u prirodi. Oko jezera se nalazi uređena staza za šetnju i biciklizam, a postoji i mogućnost iznajmljivanja pedalina i čamaca.
Ledničko jezero
Ledinačko jezero, koje se nalazi nedaleko od naselja Stari Ledinci kod Novog Sada, predstavlja jedno od najinteresantnijih prirodnih bogatstava Fruške gore. Njegova priča datira iz perioda NATO bombardovanja Srbije, kada su oštećene pumpe u kamenolomu Srebro i prestale su da pumpaju vodu, što je dovelo do nastanka ovog bajkovitog jezera.
Ledinačko jezero ima oblik pasulja i prostire se na površini od oko 4 hektara. Najdublja tačka meri 50 metara, a voda u jezeru je izuzetno čista i hladna. Međutim, zbog toga što je u privatnom vlasništvu, pristup jezeru nije uvek dozvoljen posetiocima.
Ljubitelji ovog mesta mogu da uživaju u prelepom pogledu sa vidikovca koji se nalazi na strmoj litici iznad jezera. Osim toga, Ledinačko jezero je omiljeno među ribolovcima, a njegove vode naseljavaju različite vrste riba, uključujući šarana, bodorku, babušku i deveriku. Posetioci mogu da istraže okolinu biciklističkom stazom koja obilazi jezero, dugačkom oko 5,5 kilometara.
Na obali jezera nalazi se i letnjikovac nekadašnjih vlasnika ovog područja, grofova Pejačević.
Sot
Sotsko jezero se nalazi na zapadnom delu Fruške gore, pokraj mesta Sot, u blizini mesta Šid. Nastalo je tokom osamdesetih godina prošlog veka. Površine je oko 33 hektara, dok je sa druge strane duboko oko 4 metara.. Jezero je uključeno u Nacionalni park Fruška gora.
Jedna od glavnih karakteristika jezera Sot je prelep prirodni ambijent, što ga čini jednim od najlepših fruškogorskih jezera. Na desnoj obali se nalazi omaleno naselje sa nekoliko kuća, dok se na levoj strani nalazi drveni splav sa kućicom i nekoliko dokova. Jezero je okruženo vrbama i šumom, koja dodatno doprinosi njegovoj lepoti.
Sotsko jezero privlači ne samo vikendaše i kupače, nego i ribolovce, koji su ovde redovni gosti. Jezero je izuzetno bogato ribom, što ga čini idealnim mestom za sportski ribolov. Pored toga, jezero pruža i mogućnosti za vožnju čamcem i izletničke šetnje.
Dobrodol
U neposrednoj blizini seoceta Dobrodol, smeštenog na samo nekoliko kilometara od Sremske Mitrovice, nalazi se istoimeno veštačko jezero. Ovo jezero, koje spada u red manje poznatih fruškogorskih destinacija, izgrađeno je sedamdesetih godina prošlog veka sa ciljem navodnjavanja poljoprivrednih površina, zaštite od bujica, ali i razvoja ribolova i turizma. Ukupna površina jezera iznosi 45 hektara, a dubina je oko šest metara.
Ono što izdvaja Dobrodol od ostalih fruškogorskih jezera je izuzetna prozirnost njegove vode. Bogatstvo hrane u jezeru privlači raznovrsne ribe, među kojima su šaran, amur i smuđ, što ga čini pravim rajem za ribolovce. Malo je ljudi koji mogu odoleti ovoj lepoti, posebno u vrelim letnjim danima.
Iako okruženo netaknutom prirodom, ugođaj na jezeru može delimično da pokvari prelazak motornih vozila preko brane koja vodi ka okolnim atarima i selu Žarkovac. Unatoč tome, Dobrodol je jedno od najmirnijih i najlepših mesta na Fruškoj gori gde se možete opustiti i uživati u prirodi.
Šelevrenac
U blizini sela Maradik, između opština Irig i Inđija, nalazi se jezero Šelevrenac koje je nastalo, kao i gotovo sva ostala jezera na Fruškoj gori, osamdesetih godina izgradnjom brane na istoimenom potoku. Ovo je jedno od najvećih jezera Fruške gore, sa površinom od 65 hektara.
Jezero je privatno vlasništvo kompanije MK “Komerc” koja ga je uredila kao privatni rezervat prirode. Jezero se koristi za sportski ribolov uz plaćenu dozvolu, odmor i rekreaciju. Kupanje nije dozvoljeno.
Beli kamen
U okviru sela Bešenovo, na Fruškoj gori, nalazi se jezero Beli kamen, koje je nekada bilo kamenolom laporca u vlasništvu fabrike cementa u Beočinu. Danas jezero predstavlja pravu atrakciju za sve ljubitelje prirode ,kombinujući plavetnilo vode sa belinom kamena.
Jezero je počelo da se puni vodom 80-tih godina prošlog veka, nakon što je napušten kamenolom. Danas ima dubinu od oko 50 metara, a nivo vode i dalje raste. Lokalni meštani tvrde da je kamenolom presecao glavnu vodenu žilu, zbog čega su okolni izvori presušili, ali voda u jezeru je čista, prozirna, tirkizne boje, a bogata je i mineralima, zbog čega se smatra lekovitom. Mnogi posetioci se kraj obale mažu blatom za koje se takođe smatra da je zdravo.
Bešenovačko jezero nekada je obilovalo ribom koja je danas većim delom izlovljena. Međutim, i dalje se mogu pronaći primerci tolstolobika, crvenperke i babuške, dok jata sitnih riba plivaju u plićaku.
Po mišljenju mnogih posetilaca, u odnosu na druga jezera u Srbiji, ovo jezero je poprilično čisto, sa relativno malo smeća u okolini. Na jezeru je dopušteno kupanje.
Bruje
Na južnim obroncima Fruške gore, u blizini sela Berkasovo, nalazi se čarobno jezero Bruje. Ovo akumulaciono jezero je nastalo izgradnjom brane na potoku Bruje krajem 80-ih godina prošlog veka sa ciljem navodnjavanja poljoprivrednih površina i odbrane od poplava.
Jezero Bruje ima površinu od 26 hektara i duboko je oko 15 metara na najdubljem delu. Voda je kristalno bistra i mirna, stvarajući idiličnu sliku koja privlači posetioce.
Ovo jezero je navodno “pravi mali raj za ribolovce”, jer sadrži sorte ribe poput šarana, amura i smuđa (iako pojedinci tvrde da na jezeru i nema baš mnogo ribe). Ribolov je dozvoljen samo uz posedovanje dozvole koju izdaje lokalna ribolovačka organizacija.
Pored ribolova, na jezeru se može organizovati i sportsko i rekreativno kupanje u letnjim mesecima. Okruženje jezera je divlje i prekriveno rastinjem, a u blizini se nalazi šuma u kojoj se može uživati u pešačenju.
Na samom jezeru postoji nekoliko kampova i seoskih domaćinstava koja nude smeštaj i hranu za posetioce. Takođe, u blizini jezera nalaze se i nekoliko manastira i crkava, kao i vinarije koje proizvode vrhunska vina od autohtonih sorti grožđa.
Čalmansko jezero
Čalmansko jezero se nalazi na severozapadnom delu Fruške gore, između sela Čerević i Čalmanci. Nastalo je izgradnjom brane na potoku Ljukovac i predstavlja akumulaciono jezero koje je namenjeno za navodnjavanje i odbranu od bujica.
Površina jezera iznosi oko 10 hektara, a najveća dubina je 11 metara. Na ovom jezeru retko se može pronaći neki posetilac. Uglavnom se oko jezera šetaju lokalni čobani sa svojim ovcama. Mesto baš i nije turistički atraktivno ali smo ga ipak spomenuli, jer ko zna, možda će vam poslužiti za neki kviz poput slagalice.
Pavlovačko jezero – Jezero Kudoš
Pavlovačko jezero, poznato i kao jezero Kudoš, jedno je od najlepših akumulacionih jezera na Fruškoj Gori. Smestilo se na obroncima južnog dela planine, između sela Pavlovci i Krušedol Selo, a nastalo je izgradnjom brane na rečici Kudoš.
Sa površinom od 16 hektara, jezero Kudoš je pravo mesto za sve one koji uživaju u prirodi, ribolovu i sportskim aktivnostima na vodi. Voda u jezeru je čista i bogata različitim vrstama riba, poput klena, šarana, babuške i deverike, zbog čega je ovo mesto omiljeno među pecarošima.
Osim ribolova, posetioci mogu da se okušaju u raznim sportovima na vodi, kao što su kajak, kanu, stand up paddle board i drugi. Takođe, u neposrednoj blizini jezera nalazi se sportski teren za odbojku na pesku, kao i uređene staze za šetnju i trčanje.
Jezero Kudoš je okruženo netaknutom prirodom, sa čistim vazduhom i prelepim pejzažima koji pozivaju na relaksaciju i opuštanje. Mnogi posetioci ovog jezera upravo zbog toga dolaze da provedu dan u prirodi, daleko od gradske vreve i gužve.
U blizini Pavlovačkog jezera nalaze se i druga jezera na Fruškoj Gori, poput jezera Dobrodol i Jarkovac, koja takođe nude mogućnosti za odmor i rekreaciju u prirodi. Ova jezera su idealna za celodnevne izlete, piknike i roštiljanje, kao i za aktivnosti na vodi.
Jedna zanimljivost vezana za ovo jezero jeste da je Novak Đoković kupio deo zemlje u blizini jezera te na njemu izgradio vilu.
Šatrinačko jezero
Šatrinačko jezero, takođe poznato kao Jezero Međeš, nalazi se na jugozapadnom delu Fruške gore, u blizini sela Šatrinci. Nastalo je 1982. godine izgradnjom brane na rečici Međeš, kao deo hidrosistema za navodnjavanje okolnih poljoprivrednih površina. Površina jezera je oko 45 hektara, a prosečna dubina je oko 5 metara.
Ljukovsko jezero
Jarkovačko jezero, poznato kao Ljukovsko jezero, locirano je u neposrednoj blizini sela Jarkovci. Nastanak jezera se vezuje za 1976. godinu , kada je ono formirano pregrađivanjem potoka Ljukovo. Ovo jezero ima prosečnu dubinu od otprilike 2 metra i predstavlja jednu od omiljenih destinacija ribolovaca tokom cele godine, osim u vreme mresta ribe. Šaran, bodorka, babuška, deverika i amur su neke od vrsta riba koje se mogu naći u ovom jezeru, ali najveće interesovanje među pecarošima izaziva američki patuljasti somić, koji se retko nalazi u ovim vodama.
Tokom letnjih meseci, kada su temperature visoke, ovu akumulaciju posećuju kupači, iako nema zvaničnih kupališta. Ukoliko se odlučite da posetite Jarkovačko jezero, biciklistička staza dužine oko 5,5 kilometara je odlična opcija za razgledanje okoline. Pored samog jezera nalazi se i letnjikovac grofa Pejačevića, čiji posed je nekada pripadao ovoj porodici.
Borkovačko jezero
Borkovačko jezero se nalazi na južnim delovima Fruške gore, u neposrednoj okolini grada Rume. Jezero se pruža na površini od 47 , sa najvećom dubinom od 5 metara, dok je prosečna dubina oko 2 do 3 metra. Kupanje u jezeru je dozvoljeno, a uređena plaža sa tuševima i svim potrebnim objektima privlači mnoge posetioce, posebno mlade koji uživaju u mogućnosti noćnog kupanja. Nedaleko od plaže nalazi se izvor sveže i pitke vode.
Jedna od atrakcija koja privlači posetioce je ekološki Akva-kamp, smešten na jezeru u četiri lepo dekorisane kućice na baržama, koje svaka poseduje i čamac za razonodu i uživanje. U blizini jezera je i istoimeni park, idealno mesto za izlet i opuštanje. Od 2015. godine, nedaleko od uređenih plaža počeo je sa radom bazen koji nosi isti naziv – Borkovac. Ribolov u jezeru je dozvoljen samo tokom dana.
Vranjaš
Jezero Vranjaš nalazi se u Manđelosu, naseljenog mesta koje pripada Sremskoj Mitrovici. Ovo jezero je zapravo veštačko, stvoreno 1976. godine, sa sličnom istorijom kao i njegovi prethodnici. Osim toga, na jezeru se nalazi i potok poznat kao Manđelos. Sa površinom od oko 20 hektara, ovo jezero je uveliko popularno među ribolovcima, a posebno je poznato po prisustvu raznih vrsta riba, poput babuške, šarana, amura i tolstolobika…
Popovičko jezero
U blizini vikend-naselja Popovica, nedaleko od poznatog izletišta, nalazi se omaleno Popovičko jezero. Do jezera se dolazi Jezerskim putem, koji se odvaja kod raskrsnice pokraj izletišta. Kako vas slika ne bi zavaravala, moramo vam reći da jezero nije baš čisto, a pecanje je zabranjeno.
Bingulsko jezero
Bingulsko jezero se nalazi u blizini sela Bingula. Ovo malo jezero nije previše popularno među posetiocima. Ipak, oni koji vole da uživaju u netaknutoj prirodi i miru, na ovom jezeru mogu pronaći svoj mir. Okruženo zelenilom i tišinom, Bingulsko jezero je idealno mesto za beg od gužve i stresa gradskog života.
Kapavica
Jezero Kapavica se nalazi duboko u šumi, u blizini sela Vizić, i predstavlja najmanje jezero u Nacionalnom parku Fruška gora. Iako je previše obraslo vegetacijom da bi se kupanje i pecanje obavljali, put do jezera je veoma interesantan i pružiće Vam nezaboravan doživljaj.
Vodopadi na Fruškoj gori
Na Fruškoj gori postoji nekoliko manjih vodopada visine do 5-6 metara. U poređenju sa ostalom turističkom ponudom Fruške gore, moglo bi se reći da njeni vodopadi nisu najbolje od onoga što ova planina nudi. Zapravo, verujemo da niste čuli za gotovo nijedan od ovih vodopada. No ipak, verujemo da će ih pravi ljubitelji prirode ceniti.
- Dumbovački vodopad – Smešten je dubinama šume, pomalo sakriven od slučajnih prolaznika. Nastaje prelamanjem istoimenog potoka koji tako formira slobodan pad dužine 5 metara. Tokom letnjeg perioda nivo vode se smanjuje, ali ipak ne presušuje za razliku od pojedinih vodopada. Sam dolazak do vodopada može biti pomalo izazovan.
- Orlovački vodopad – Inače, za sve navedene vodopade važi da nastaju presecanjem potoka. To pravilo ne odstupa kada je u slučaju Orlovački vodopad kojeg formira Orlovački potok.
- Dobri vodopad – Lociran je u blizini mesta pod imenom Šakotinac od kojeg je udaljen nekoliko kilometara. Relativno je male visine.
- Šakotinački vodopad – Nalazi se u blizini Beočina, u istoimenom selu (kojeg nije lako pronaći na mapi) kojeg formira istoimeni potok.
Vidikovci na Fruškoj gori
Orlove stene su jedan od najpoznatijih vidikovaca na Fruškoj gori, a nalaze se u centralnom delu planine. Ovaj vidikovac je dobio ime po neverovatnom prirodnom fenomenu – stenama koje podsećaju na orlove koji su spremni da polete. Osim spektakularnog pogleda na okolinu, Orlove stene su i izuzetno popularno mesto za planinarenje i penjanje.
Ako ste avanturistički tip, možete se popeti na vrh stena i uživati u pogledu na šumu, reku Dunav i okolne gradove. Međutim, ukoliko ne preferirate avanture, Orlove stene su i dalje fantastično mesto za opuštanje i uživanje u prirodi.
Orlovo bojište je još jedan vidikovac na Fruškoj gori, a nalazi se na istočnom delu planine. Ovaj vidikovac je poseban zbog svoje istorijske vrednosti – na ovom mestu se vodila bitka između Srba i Austrijanaca tokom Prvog svetskog rata. Danas se sa ovog vidikovca pruža neverovatan pogled na Dunav i okolne planine.
Kesten je takođe jedan od popularnih vidikovaca na Fruškoj gori, a nalazi se u blizini Novog sada. Ovo mesto je idealno za beg od gradskog ambijenta.
Ukoliko se zaputite od Popovice, vrlo jednostavnom i opuštajućom šetnjom duž vijugavih putića koji vode iz različitih pravaca, stići ćete do Dunavskog vidikovca. Na putu do tamo, možete se odlučiti da posetite jezero ili prošetate do Perine pećine. Sa Dunavskog vidikovca, otvara se predivan pogled koji se pruža duž obale Dunava, preko Novog Sada, Fruške gore…
Izletište Brankovac se nalazi duž Partizanskog puta, između Crvenog čota i Vrdnika, te pruža izvanredan panoramski pogled na grad Novi Sad.
Duškov Vidikovac se proteže na dva nivoa, a sa ovog mesta pruža se nezaboravan pogled na Karlovce, Dunav i Bačku.
Izletišta
Na Fruškoj gori postoji nekoliko izletišta koja bi smo vam preporučili da posetite:
- Iriški venac
- Gorski smeško
- Zmajevac
- Stražilo
- Andrevlje
- Rohalj baze
- Popovica
- Letenka
Smeštaj – Fruška gora
Ukoliko tražite smeštaj u Fruškoj gori možete baciti pogled na našu ponudu ovde:
Fruška gora – mapa