Reka Soča, na italijanskom poznata i kao Isonzo, je 140 km duga reka koja prolazi kroz zapadnu Sloveniju i severnu Italiju. Izvire na nadmorskoj visini od 1.100 metara u Julijskim Alpima, u Trenti. Reka teče ka jugu kroz krajeve Bovec, Kobarid, Tolmin, Kanal, Nova Gorica i Gorica. Uliva se u Jadransko more u Italiji, blizu Tržiča. Staro ime za gornji tok Soče je „Šnita“.
Dolina Soče skriva brojne atrakcije koje posetioci mogu obići za relativno kratko vreme, ali se opet dešava da turisti ne mogu sve istražiti za nekoliko dana. Bilo kako bilo, u nastavku teksta smo dali nekoliko predloga šta posetiti u dolini reke Soče kao i preporuke nekih aktivnosti koje u sebi mogu uključivati biciklizam, planinarenje, kajak, rafting…
Tolmin, Kobarid i Bovec
Tolmin je najveći grad u Zgornjem Posočju i predstavlja kulturni, ekonomski i administrativni centar doline gornjeg toka reke Soče. Grad se nalazi na ušću Soče i Tolminke, sa predivnim pogledom na njihove zelene obale. Njegov položaj omogućava blaže zime i topla leta, što ga čini prijatnim za posetioce tokom cele godine.
Kobarid je mali gradić smešten u dolini Soče između Tolmina i Trente. Nalazi se u podnožju planine Krn, koja se uzdiže na 2.244 metra nadmorske visine. Kobarid je poznat po kamenom amfiteatru vodopada Kozjak, do kojeg vodi lagana staza pored smaragdne reke. Ova destinacija je idealna za ljubitelje prirode i istorije.
Bovec, poznat i pod imenima Plezzo i Fitsch, je centar doline Soče i nudi bezbroj mogućnosti za ljubitelje prirode, sporta i rekreacije. Smešten u blizini Nacionalnog parka Triglav, Bovec privlači avanturiste iz celog sveta. Grad je poznat po raftingu, kajakingu, šetnji, penjanju i vožnji bicikla leti, kao i po skijanju i sankanju zimi. Bovec je prepoznat kao jedna od najprestižnijih turističkih destinacija u Sloveniji. U ovom gradu se čak snimao i deo filma rađenog po dečijem romanu”Letopisi Narnije”
Vodopad Kozjak
Vodopad Kozjak, poznat i kao Veliki Kozjak, najviši je i najprepoznatljiviji vodopad na potoku Kozjak, koji se kod Kobarida uliva u reku Soču. Potok Kozjak je leva pritoka reke Soče i nastaje visoko ispod grebena Obleg brda (1957 m) i Krnčice (2142 m). U njega se uliva nekoliko manjih potočića, od kojih je najznačajniji Muhrank, koji protiče kroz Drežniške Ravne i Magozd.
Potok Kozjak je izdubio svoja korita i čak šest vodopada propada kroz stenske barijere, od kojih je najpoznatiji drugi vodopad Veliki Kozjak, visok 15 metara. Vodopad Veliki Kozjak je jedna od najvećih atrakcija u Kobaridu, delom zbog svoje lake pristupačnosti. Vodopad je izdubio mračnu dvoranu, čiji je plafon urušen i čije je dno ispunjeno plavo-zelenim bazenom.
Do njega vodi uređena pešačka staza koja počinje u Kobaridu kod mosta zvanog Napoleonov most, prelazi preko velikog senokoša, a na kraju, kod kamenog mosta iz 1895. godine, blizu ušća Kozjaka u Soču, nailazimo na prvi vodopad, Mali Kozjak (visine 8 metara), koji pada u bazen dubok 10 metara. Na putu se nalazi i nekoliko pećina, ostataka iz Prvog svetskog rata.
Gornja četiri vodopada su teško dostupna jer do njih ne postoji uređena pešačka staza. Za obilazak vodopada, od juna 2019. godine, plaća se naknada za korišćenje turističke infrastrukture koju naplaćuje opština Kobarid.
Vodopad Virje
Vodopad Virje se nalazi na potoku Glijun kod sela Plužna u blizini Boveca. Ovaj potok se napaja iz Kaninskog podoja i ima tipično kraško vrelo, sa veoma hladnom vodom koja ne prelazi 5 ºC čak ni leti. Vodopad je smešten oko 300 metara nizvodno od izvora, u širokoj udubini ispod sela Plužna, do koje vodi strma pešačka staza.
Stena preko koje voda pada deli potok na dva dela, čineći vodopad visok oko 20 metara. Desni pramen prvo klizi po steni i nakon 7 metara slobodno pada prvih 5 metara, nakon čega se raspršuje na stenu.
Levi pramen se posle nekoliko metara razilazi na dva dela, od kojih svaki pada u bazen. Tolmun ispod vodopada je prilično velik i dubok, podeljen na dva dela koja su odvojena stenskim pragom i okruženi čistinom. Tokom leta, zahvaljujući dobroj sunčevoj svetlosti, u bazenu rastu alge, dajući vodi lepu zelenu boju.
Vodopad Virje ima moćan izgled posebno pri visokim vodama, obično u maju i junu kada se sneg topi. U drugim periodima, voda nežno curi niz zid prekriven mahovinom. Ova prirodna atrakcija privlači mnoge posetioce zbog svoje lepote i jedinstvenog ambijenta.
Vodopad Boka
Vodopad Boka se nalazi u zapadnom delu Slovenije, u blizini reke Soče. Potiče od kraškog izvora i ima dva nivoa, od kojih je prvi visok 106 metara i širok 18 metara, dok je drugi visok 33 metra.
Vodopad se napaja kraškim izvorom ispod gotovo vertikalnog krečnjačkog zida. Zbog svoje kraške prirode, izvor ima relativno veliki protok vode zahvaljujući podzemnoj drenaži u planinama Kanina.
Tokom najsušnijih perioda, protok vode iznosi oko 2 kubna metra u sekundi, dok nakon obilnih kiša može dostići i do 100 kubnih metara u sekundi. Potok Boka teče oko 30 metara preko stenovite police pre nego što se obruši kao spektakularan vodopad.
Ovaj vodopad se sastoji od dve etape, gde gornja etapa ima visinu od 106 metara, a donja 33 metra. Širina obe etape je oko 18 metara. Ispod vodopada, potok Boka teče preko strme doline sa kamenitim dnom i uliva se u reku Soču nakon manje od 1 kilometra, što ga čini jednim od najkraćih potoka u Sloveniji.
Vodopad Boka se nalazi na desnoj obali reke Soče, oko 1,3 kilometra od reke. Polazna tačka za obilazak vodopada je na regionalnom putu između Kobarida i Bovca, oko 2,2 kilometra uzvodno od sela Žaga ili 6,1 kilometar nizvodno od grada Bovca.
Sa ovog puta je vidljiv vodopad, posebno njegov gornji deo. Pored puta i potoka Boke nalazi se parking, a makadamski put vodi uzbrdo prema vodopadu.
Nakon oko 100 metara, ovaj put se razdvaja na stazu preko potoka sa leve strane, koja prelazi na obezbeđenu stazu za penjanje koja vodi do izvora vodopada, i na stazu sa desne strane koja vodi do vodopada. Vodopad Boka je impresivna prirodna atrakcija koja privlači mnoge posetioce svojom veličanstvenom lepotom i impresivnom visinom.
Izvor Glijun
Reka Glijun je u velikoj meri zaslužna za formiranje malopre pomenutog vodopada Virje i lokalnog akumulacionog jezera Plužna. Ova tri prekrasna lokaliteta mogu se posetiti u jednom dahu, uz vrlo malo šetnje.
Reka Glijun izvire pod obroncima planinskog lanca Kanin, u zelenoj šumi ukrašenoj slapovima koji se razigrano spuštaju preko kamenja prekrivenog mahovinom. Svežina vode, koja prijatno osvežava tokom letnjih meseci, poziva na posetu i duži boravak pored same reke.
Izvor Glijun, smešten na nadmorskoj visini od 430 metara, najveći je i najtrajniji izvor vode na ovom području. Zanimljivo je da izvor nikada ne presuši, a voda je toplija zimi nego leti.
Zimska temperatura vode iznosi 7°C, dok je u proleće i leto 2-3 stepena niža zbog topljenja snega koji rashlađuje reku. Otopljenje snega traje sve do početka leta. Pored izvora se nalazi staza koja vodi do slapova Virje i jezera Plužna, čineći ovu destinaciju idealnom za ljubitelje prirode i avanturiste.
Kanjon ili Korita Soče (velika i mala)
Korita Soče predstavljaju jednu od najlepših prirodnih atrakcija u dolini Soče i deo su Nacionalnog parka Triglav. Protežu se u dužini od 750 metara, širine su nekoliko metara i dostižu dubinu od 15 metara.
Smaragdni baseni i vodene zavese stvaraju impresivan prizor koji je popularan među turistima i ljubiteljima fotografije. Nakon kišnih perioda, vodene zavese visoke nekoliko metara stvaraju spektakularan prizor, dok sunčeva svetlost dodatno naglašava smaragdnu boju vode.
Korita Soče nalaze se na regionalnom putu Bovec–Vršič, oko 11 km od Boveca. Skretanje za dolinu Lepene vodi do parkinga, odakle šumska staza prati korita.
Ova staza nudi pogled na prirodne lepote i smaragdne vode reke Soče, čineći je idealnim mestom za kraće pešačke ture. Posetioci mogu uživati u pogledu na korita sa visine, kao i sa visećeg drvenog mosta na početku korita. Na kraju korita, gde se brzaci Soče smiruju, posetioci često sede i dive se prirodnoj lepoti.
Za one koji žele da istraže više, tu je i čuvena Soška transverzala koja povezuje Mali i Veliki kanjon Soče. Ovi kanjoni predstavljaju raj za ljubitelje prirode i fotografije, sa mnogim mestima koja pozivaju na zastajanje i uživanje u pogledu.
Arheološko nalazište Toncov Grad
Toncov Grad, poznat i kao Tonecov Grad ili Tuncov, predstavlja značajno arheološko nalazište koje se nalazi na teško pristupačnom brdu visokom 412 metara, svega 2 kilometra severno od Kobarida. Brdo je poslednji izdanak masiva Babe, visoke 772 metra, u planinskom vencu Stola. Okruženo je šumom bukve i graba, strmo uzdižući se iznad reke Soče.
Nalazište je prvi put detaljno istraženo 1993. godine, kada su istraživanja vođena pod vođstvom Instituta za arheologiju Naučno-istraživačkog centra SAZU iz Ljubljane. Nalazište se prostire na dužini od oko 300 metara.
Toncov Grad je bio naseljavan od ranog kamenog doba, a zatim je doživeo intenzivnije naseljavanje od 2. do 6. veka. U tom periodu, naselje je bilo važno utočište starosedelaca tokom seoba naroda nakon raspada Rimskog carstva. Najznačajniji period naseljavanja bio je krajem 5. veka, kada su Istočni Goti, pod vođstvom kralja Teodorika Velikog, vladali ovim područjem. Sačuvani su ostaci stambenih objekata, crkve i odbrambenih zidina.
Naselje je bilo opasano kosinama i debelim zidinama, sa površinom od 150 x 90 metara. Na istočnoj strani se nalazi dobro očuvani odbrambeni zid debljine 80 cm, koji je nekada delio gornji deo naselja od donjeg. Ostaci tri ranohrišćanske crkve su takođe pronađeni, sa oltarima, klupama za sveštenstvo i drugim artefaktima koji svedoče o religioznom životu naselja.
Pored arheoloških artefakata, na brdu se mogu naći i tragovi iz oba svetska rata, uključujući stepenice, bunkere i rovove, koji su delimično oštetili kasnoantičke slojeve nalazišta.
Kobaridski muzej
Kobaridski muzej je istorijski muzej u Kobaridu, osnovan 1990. godine sa ciljem očuvanja, istraživanja i prezentacije Prvog svetskog rata, posebno Sočkog fronta.
Muzej je smešten u Maserovoj kući, građevini iz 1739. godine koja je prvobitno pripadala porodicama Peteani i Obreza, a kasnije je prešla u vlasništvo četiri generacije Masere. Ova karakteristična višespratnica, poput dvorca, pretrpela je značajna oštećenja u zemljotresu 1976. godine, ali je obnovljena i pretvorena u Kobaridski muzej, koji je otvoren 20. oktobra 1990. godine.
Muzej je organizovan u dvanaest soba raspoređenih na dva sprata, detaljno predstavljajući 12. bitku na Soči, poznatu kao „Čudo na Kobaridu”. Posetioci mogu istražiti život na bojnom polju i pozadinu rata kroz izložene eksponate kao što su uniforme vojnika različitih nacija, oružje uključujući pištolje, puške i granate, kao i maketa obližnjih vrhova sa obeleženim žičarama, stazama i granicama između Austrougarske i Italije.
U hodniku prizemlja posetioci mogu videti spomenike palim austrougarskim i italijanskim vojnicima, dok se u jednoj od prostorija nalazi dramatična scena vojnika koji piše pismo svom ocu, oslikavajući strahote Prvog svetskog rata.
Posebna atrakcija muzeja je multiviziona soba u kojoj se prikazuje kratki film o Soškom frontu, pružajući detaljan uvid u događaje koji su oblikovali ovu regiju tokom rata.
Tolminska korita
Tolminska korita su zajednički naziv za basene Tolminke i Zadlaščice, smeštene na najnižoj i najjužnijoj tački ulaza u Triglavski nacionalni park. Ova prirodna znamenitost, najvažnija u Tolminskoj opštini, leži na nadmorskoj visini od 180 metara, formirana dubokom erozijom kroz vekove.
Staza kroz Tolminska korita vodi do ušća Tolminke u Zadlaščicu, jedinstvenog primera u Sloveniji. Pećina sa termalnim izvorom, gde temperatura vode dostiže 21 °C, nalazi se na kraju staze uz Tolminku.
Đavolji most, podignut 60 metara iznad Tolminke, pruža spektakularan pogled na krajolik. Jedan krak staze vodi do Zadlaške pećine, poznate i kao Danteova pećina, a trouglasta stena Medvedova glava dominira pejzažom u uskom delu korita Zadlaščice.
Turističke staze kroz Tolminska korita, koje je prvobitno izgradilo Turističko društvo Tolmin između 1953. i 1958. godine, danas održava Zavod LTO Sotočje u saradnji sa Triglavskim nacionalnim parkom.
Staza je kružna, dugačka oko dva kilometra i prilagođena za porodične posete sa decom. Pored mnoštva razloga koji traže da zastanete, da slikate i upijete prirodne lepote, tu su i nekoliko tačaka zbog kojih su Tolminska korita nadaleko čuvena.
Đavolji most, napravljen 1907. godine, pruža fantastičan pogled na veliki deo živopisnog kanjona sa visine od 60 metara. Medveđa glava, vekovima zaglavljena stena, tvori prirodni most iznad Zadlašnice i svojom karakterističnom formom pleni pažnju svakog posetioca.
Šunikov vodeni gaj
Šunikov vodeni gaj, smešten u dolini Lepenje, predstavlja jedan od skrivenih dragulja Nacionalnog parka Triglav. Potok Lepenjica je ovde urezala korito dužine 100 metara i dubine do 10 metara, ispunjeno zelenim bazenima i šarenim vodopadima. Ova prirodna oaza je savršeno mesto za opuštanje uz zvuke bistre vode koja teče preko stena obraslih mahovinom.
Do Šunikovog vodenog gaja vodi nezahtevna markirana staza. Postoje dve rute: duža, kružna staza duga 3 kilometra koja počinje u blizini kampa Klin i kraća ruta koja počinje kod znaka za Šunikovu šumu. Tokom kišnih perioda, staza može biti klizava, pa je potrebna dodatna pažnja.
Ova lokacija nije pogodna za kupanje, ali je idealna za uživanje u prirodi. Na putu do Šunikovog vodenog gaja naići ćete na ostatke starog mlina i ruševine pilane iz prošlog veka, što dodatno obogaćuje doživljaj. Proleće donosi najviše vode, dok leti vodopadi stvaraju prelepe, kristalno čiste bazene.
Šunikov vodeni gaj se smatra energetskim bogatim područjem koje pozitivno utiče na zdravlje i blagostanje posetilaca. Voda je izuzetno čista i osvežavajuća, a okolna šuma pruža mir i tišinu, idealne za dugi boravak i relaksaciju.
Muzej sira
Muzej sira Planika u Kobaridu nudi jedinstven uvid u bogatu tradiciju mlekarstva u Sloveniji. Osnovana 1957. godine, Mlekara Planika započela je s proizvodnjom sira, a kasnije i jogurta. Tokom decenija, Mlekara se suočila s brojnim promenama, uključujući spajanja i reorganizacije, ali je uvek ostala verna očuvanju tradicije.
Muzej čuva staru opremu za mlekarstvo, fotografije i dokumentaciju, prikazujući razvoj mlečne industrije. Posetioci mogu videti stare aparate, kalupe za sir i kace, te učestvovati u interaktivnim radionicama gde se uče tehnike proizvodnje sira. Posebna pažnja posvećena je očuvanju prirodnih procesa, bez nepotrebnih intervencija, kako bi se osigurala originalnost proizvoda.
Muzej je otvoren tokom cele godine. Letnje radno vreme (maj-septembar) je od ponedeljka do petka od 9:00 do 18:00, subotom od 9:00 do 13:00, dok je nedeljom zatvoren. Zimi (oktobar-april), muzej radi od ponedeljka do petka od 9:00 do 16:00, a subotom od 9:00 do 12:00, dok je nedeljom zatvoren. Cene ulaznica su pristupačne: za odrasle 6 EUR, za decu od 6 do 15 godina 4 EUR, dok porodična karta košta 12 EUR i obuhvata dva odrasla i do troje dece.
Najbolje vreme za posetu je tokom letnjih meseci kada su radno vreme i dodatni sadržaji u muzeju produženi. Muzej se nalazi na Trgu svobode 1 u Kobaridu i lako je dostupan posetiocima iz različitih delova Slovenije i okolnih zemalja. Parkiranje je obezbeđeno u blizini muzeja, a posetioci mogu koristiti javni prevoz ili privatni automobil za dolazak.
Mangartsko sedlo
Mangartsko sedlo, smešteno na nadmorskoj visini od 2.055 metara, predstavlja jednu od najlepših planinskih destinacija u Julijskim Alpima, savršeno za ljubitelje planinarenja, biciklizma i prirode. Ovo sedlo je popularna polazna tačka za uspon na Mangart, treći najviši vrh Slovenije, koji se uzdiže na 2.679 metara.
Pored planinarenja, Mangartsko sedlo je atraktivno i za bicikliste koji vole izazovne usponje. Mangartski put, najviši put u Sloveniji, dugačak je 12 kilometara i prelazi visinsku razliku od 980 metara. Ovaj uski asfaltni put, izgrađen 1938. godine, vodi kroz pet tunela uklesanih u stene i pruža panoramski pogled na Julijske Alpe i Italijanska jezera Fusine.
Za ljubitelje avantura, Mangartsko sedlo nudi mogućnost paraglajdinga, organizovanih tura za zimsko planinarenje, skijanja van staza i sankanja. Zimi, sedlo postaje prava zimska idila, dok je tokom leta dom mnogim vrstama alpskog bilja i životinja, uključujući mrmote i kozoroge.
Na Mangartskom sedlu možete uživati i u domaćim specijalitetima u planinskoj kući. Ovde se proizvodi tradicionalni bovški sir, napravljen od mleka autohtone bovške ovce, koja je poznata po svojoj adaptaciji na planinske uslove i visokokvalitetnom mleku.
Sedlo je takođe poznato po svojim botaničkim bogatstvima i spektakularnim pogledima na okolne planinske vrhove, uključujući Rombon, Jerebicu i Jalovec. Tokom jeseni, šareni pejzaži bujnih bukovih šuma i ariša privlače mnoge fotografe.
Kamp Nadiža Podbela
Kamp Nadiža Podbela nalazi se uz obalu reke Nadiže, pružajući idealno mesto za kampovanje. Okružen zelenilom i drvećem koje pruža prijatnu hladovinu, kamp je savršen za ljubitelje prirode i porodične izlete.
Kamp nudi prostrane parcele za šatore, kamp kućice i kampere. Svaki prostor je dovoljno velik da osigura privatnost i komfor. Infrastruktura kampa uključuje besprekorno čiste toalete, kabine za tuširanje, i mesta za pranje sudova. Deca će se obradovati toaletima prilagođenim njihovim potrebama, dok odrasli mogu koristiti mašine za pranje sudova i veša.
Kamp je opremljen brojnim sadržajima za decu, uključujući tramboline, tobogane, igrališta za odbojku i fudbal na pesku. Reka Nadiža je savršeno mesto za kupanje i bacanje kamenčića. Tu su i stolovi za stoni tenis za dodatnu zabavu. Restoran u kampu nudi obroke tokom celog dana, od ručka do kasno uveče.
Cene za kampovanje variraju zavisno od sezone. U periodu od marta do juna i septembra do oktobra, cena za odrasle i mlade (14 godina ili više) iznosi 14,00 € po osobi dnevno, plus boravišna taksa. Za decu od 6 do 13 godina cena je 10,00 €, dok su deca mlađa od 6 godina besplatna.
U julu i avgustu, cena za odrasle i mlade iznosi 16,00 € po osobi dnevno, plus boravišna taksa. Cena za decu od 6 do 13 godina je 11,00 €. Boravišna taksa iznosi 2,00 € po danu za odrasle, 1,00 € za decu od 7 do 17 godina, dok je za decu do 7 godina besplatna. Popusti se nude za duži boravak, kao i dodatne usluge kao što su struja (5,00 € po danu).
Rezervacije su moguće za minimalni boravak od 5 noći. Potrebno je proveriti dostupnost nekoliko dana pre dolaska. Ne naplaćuje se avans, ali se naplaćuje naknada za otkazivanje ako se rezervacija ne otkaže najmanje 14 dana pre planiranog dolaska.
Kamp Koren
Kamp Koren Kobarid je slovenski EKO kamp, smešten na izuzetno lepoj lokaciji na šumskim terasama iznad reke Soče. Prostire se na površini od oko 4000 kvadratnih metara i nudi jedno od najlepših kampiranja u dolini reke Soče. Kamp može primiti 280 gostiju u kampu i dodatnih 36 gostiju u eko brvnarama. Sa četiri zvezdice, Koren je poznat po svojoj dugogodišnjoj tradiciji održivog turizma i poseduje EU Ecolabel certifikat za ekološki turizam.
Otvoren je tokom cele godine, omogućavajući boravak u eko kućicama od 1. januara do 31. decembra. Eko brvnare su uređene sa posebnom pažnjom prema detaljima i pružaju gostima udoban smeštaj na dve etaže, sa kapacitetom do 6 osoba. Svaka brvnara je opremljena modernom kuhinjom, prostorom za dnevni boravak, TV-om, i besplatnim bežičnim internetom.
Visoko je ocenjen u turističkim vodičima kao što su CoolCampingEuropa i ADAC, što ga čini jednom od top destinacija za ljubitelje prirode i kampovanja u Evropi. Priznat je i kao evropski pobednik u kategoriji smeštajnih kapaciteta u prestižnom britanskom kamping vodiču Alan Rogers.
Za ljubitelje kampovanja pod šatorom, kamp nudi više terasa sa različitim veličinama i mogućnostima za paljenje vatre na otvorenom. Zona D je posebno dizajnirana za šatore, dok se u zonama A, B i C nalaze veće parcele pogodne za šatore i kamperce.
Gosti koji dolaze sa automobilima ili kamperima mogu koristiti posebno opremljene terase u zonama A, B i C, koje uključuju električne priključke i vodu. Sanitarni čvorovi su dostupni u blizini recepcije, kao i posebno opremljen prostor u zoni D za dopunu vode i pražnjenje sive vode.
Ukoliko vas zanima možete pročitati naš tekst na temu znamenitosti u Ljubljani.
-
-
-
-
-
