Glavni grad Francuske, Pariz, poznatiji kao Grad ljubavi ili Grad svetlosti, poseduje mnoštvo značajnih destinacija, atrakcija i znamenitosti koje svake godine privlače mnoge turiste iz najrazličitijih krajeva. Ukoliko još uvek niste, a imate želju da posetite ovaj veličanstveni grad, priremili smo za Vas nekoliko destinacija koje bi trebalo da vam daju odgovor na pitanje šta videti u Parizu.
Ajfelov toranj
Ajfelov toranj je svakako prva asocijacija kada kažemo Pariz. On predstavlja simbol ovog grada, i ljudi uglavnom sa nestrpljenjem čekaju da uslikaju svoju prvu fotografiju baš na ovom mestu.
Ajfelov toranj sagrađen je 1889. godine sagrađen kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Ime je dobio po inzenjeru koji ga je i projektovao Gustavu Ajfelu.
Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilica godišnje. Visok je 330 metara, a njegova metalna struktura je teška čak 7.300 tona. Ukoliko ste ljubitelj planinarenja, ovde imate mogućnost da planinarite malo drugačije.
Do samog vrha tornja vas deli 1665 stepenika, a ukoliko ipak želite sačuvati snagu, tu je i lift koji će vas za čas odbaciti do savršenog pogleda sa vrha ove građevine. Tokom noći toranj ima zaista fascinantan izgled zahvaljujući svom osvetljenju od čak 20 miliona sijalica.
Ajfelov toranj je dosta puta bio pod rizikom od rušenja. Na samom početku njegovog postojanja, Parižani su mrzeli toranj. Smatrali su ga ruglom i želeli su da bude srušen. Na sreću, njegov tvorac Ajfel uspeo je da ga spase zahvaljujući dobrim poznanstvima u vojsci. Naposletku je Toranj iskorišćen za telekomunikaciju, a nešto kasnije postaje remek delo arhiteksture i dobija ugled koji zaslužuje, ne samo u Parizu i Francuskoj, već i u čitavom svetu.
Drugi put je tokom ratog doba, Hitler naredio svom generalu Fon Holticu da uništi grad, sa sve tornjem, ali je nacistički general odbio da izvrši naređenje i Ajfel je preživeo.
Zanimljivost
Da li znate da Ajfelov toranj menja svoju visinu u zavisnosti od vremenskih uslova? Kad je napolju izrazito toplo, dolazi do toga da izraste u vis gotovo 18cm, što je posledica rastezanja čelika tokom letnjih vrućina.
Poseta Ajfelovom tornju
Kula je otvorena od 9 do 45 minuta iza ponoći tokom letnje sezone od 14. juna do 31. avgusta, a u ostalom periodu godine od 9.30 do 23.45 za lift i do 18.30 za stepenice.
Cena ulaznice zavisi od toga da li želite da se penjete liftom ili stepenicama i da li želite samo do drugog sprata ili do vrha. Za posetu kuli uz korišćenje lifta do drugog sprata treba izdvojiti 16,30 evra, a 25,5 do vrha. Stepenice su 10,2 evra od drugog sprata, a 19,4 evra do vrha.
Na drugom spratu naći ćete prodavnice i restorane, a među njima je i čuveni restoran Jules Verne (Žil Vern) sa Mišlenovom zvezdicom. Na visini od 276 metara nalazi se krajnja stanica – vidikovac sa koga se ceo Pariz vidi kao na dlanu.
Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe)
Uz Ajfelov toranj, Slavoluk pobede, svima znan kao Trijumfalna kapija, je jedan od simbola Grada svetlosti. Spomenik je izgrađen početkom 19. veka, po ličnoj narudžbi Napoleona Bonaparte, koji je želeo da podigne spomen na svoju slavu.
Izgradnja je trajala nekoliko decenija, i to počev od 1806. godine, kada je izrađen projekat, pa do 1836. godine kada je i zvanično svečano otvoren. Napravljen je po dizajnu Žan Fransoa Šarglina, koji ju je zamislio kao drevni rimski spomenik sa neoklasičnim primesima.
Samo za izgradnju temelja bile su potrebne dve godine. Drvena maketa je napravljena na tom mestu 1810. godine u čast svečanog ulaska austrijske nadvojvotkinje i Napoleonove supruge Marije-Lujze u Pariz. Međutim, Napoleon nije doživeo da vidi spomenik, jer je počev od 15. oktobra 1815. godine bio zatočen na ostrvu Sveta Jelena, gde je i preminuo 5. maja 1821. godine.
Ispod luka nalazi se grob neznanog vojnika iz Prvog svetskog rata koji je tu položen 1920-ih. Svakog dana u 18.30 ponovo se rasplamsa plamen, koji gori od 1923. godine i nije ga čak prekinula ni nacistička okupacija. Ako želite da vidite ceremoniju ponovnog raspaljivanja treba da zgrabite najbliže moguće mesto najkasnije do 18:20.
4 stuba prikazuju različite umetnike, njihove stilove i istorijske trenutke. Dizajnirali su ih Fransoa Rud (Le Depart de 1792), Žan Pijer Cortot (Le Triomphe de 1810) i Antoin Etek (Resistance de 1814, Paik de 1815). Na unutrašnjoj i spoljašnjoj fasadi ispisana su imena 660 generala i vojnika, njihove pobede i pogibije.
Na vrhu Trijumfalne kapije dočekaće vas najlepši pogled na Pariz, daleko od bučnih ulica. Pogled sa platforme za gledanje seže sve do Jelisejskih polja i Sakre-Ker. Morate da se popnete uz 280 stepenika da biste došli do njega. Za slabo pokretne osobe postoji lift, nakon kog još 46 spratova moraju da prepešače.
Poseta trijumfalnoj kapiji
Trijumfalni luk je otvoren za javnost tokom cele nedelje od 10 do 10:30.
Cene ulaznica variraju: Odrasli – 13 evra; Grupne karte za minimalno 20 osoba – 11 evra; Audio vođene ture – 23 evra + 30 evra depozit za materijal. Besplatne ulaznice se obezbeđuju svima svake prve nedelje u mesecu, hendikepiranim osobama i njihovim saputnicima, osobama između 18 i 25 godina koje dolaze iz zemalja EU ili su domaći državljani i maloletnicima koji dolaze sa porodicom.
Muzej Luvr
Muzej je izgrađen u obliku potkovice i u njemu se nalazi oko 65.000 umetničkih dela, a prema nekim procenama smatra se da je potrebno oko 5 nedelja kako bi se muzej u potpunosti obišao, tačnije kako bi svakoj postavci posvetili dovoljno pažnje. Muzej Luvr predstavlja jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja u svetu. Zgrada muzeja nalazi se u centru Pariza, nedaleko od reke Sene.
Muzej poseduje najbogatije umetničke zbirke na svetu, a one su podeljene u 6 odeljaka: egipatski, orijentalni, grčki i rimski antikviteti, slike, skulpture, umetnički predmeti.
Katedrala Notr Dam
Poznata katedrala nalazi se u srcu Pariza, na Gradskom ostrvu pored reke Sene. Notre Dame je katedrala posvećena Bogorodici Mariji. Gradnja katedrale Notre Dame u Parizu započeta je 1163. za vreme biskupa Mauricija, a dovršena je tek 1345. godine kao prvo remek delo gotičke umetnosti. Ova impozantna građevina duga je 130 m, široka 48 m, a visoka 36 m.
Bila je inspiracija brojnim umetničkim delima među kojima je i knjiga Viktora Igoa Zvonar crkve Notre Dame. Od početka 21. veka katedralu godišnje posećuje oko 14 miliona turista i hodočasnika, što je čini jednom od najposećenijih građevina u celoj Evropi.
Godine 2013. katedrala je slavila svoj 850. rođendan. Notre Dame odlikuje se specifičnom arhitekturom sa tipičnim gotičkim elementima, visokim stubovima i šiljatim tornjevima, a u svojoj unutrašnjosti krije brojna umetnička dela.
Notre dame smatra se jednom od najranijih građevina sa spoljnim letećim lukovima. Izgrađeni su oko glave katedrale kako bi pružili podršku tankim zidovima koji su sagrađeni tako da crkva ima veće prozore.
Ipak, i dalje se vodi debata o tome da li je Notredam zaista prva katedrala koja se odlikovala letećim lukovima. Unutrašnjost katedrale je bogato dekorisana skulpturama, nadgrobnim spomenicima i crkvenim mobilijarom. Ono što daje ovom svetom mestu posebnu dozu mističnosti jeste svetlost u raznim bojama koja u nju prodire kroz vitraže.
Što se tiče same posete katedrali, u nju je moguće ući svakim danom od 8h ujutru do 18:45h popodne. Trenutno, zbog velikog požara nije moguće posetiti katedralu, ali vlasti su obavestile javnost da će ponovo biti otvoren 2024. godine.
Monmartr
Monmartr (franc. Montmartre), je severni, najviši deo Pariza, glavnog grada Francuske (nadmorska visina 127 m), sa kojeg se vidi ceo grad. U drugoj polovini XIX veka bio je centar umetničkog i boemskog života, pa je to dobrim delom i danas.
Njegove ulice, kafane, barove, zabavna pozorišta ovekovečile su čuvene ličnosti, poput slikara Tuluz-Lotreka, Renoara, Bonara, Utrila i mnogih drugih. Na Monmartru se nalazi i crkva Sakr-Ker, na čijem se prostoru nalazi i poznato groblje Monmartr na kome su sahranjene mnoge poznate ličnosti.
Globalizacija i milionska poseta Pariza uticala je da Monmartr postane komercijalni turistički centar. Ipak, još uvek se može osetiti boemski duh u njemu, pogotovo ako se tokom dana obiđe neki stari umetnički atelje (danas muzej) a tokom noć neki tadicionalni kabare.
Mulen ruž
Izgrađena je krajem 19. veka sa ciljem da bude mesto gde će se zabavljati najbogatiji građani. Ciljano je postavljen u Monmartru, jer je u tom periodu to bilo omiljeno mesto okupljanja Parižana. Godine 1915. zgrada teatra je u potpunosti izgorela u požaru, da bi posle mnogo napora bila obnovljena nekoliko godina kasnije, i do dana današnjeg ostala ono što jeste.
Aktivnosti
S obzirom da je glavni grad Francuske veoma popularna turistička destinacija u svetu, logično je predpostaviti da pored velikog broja znamenitosti mesta, postoje i neke aktivnosti namenjene turistima:
Bazen na Seni
Tokom leta u gradu može postati vruće i verovatno ćete poželeti negde da se osvežite. Pošto kupanje u Seni nije dozvoljeno, bazen Josephine Baker je odlično rešenje.
Otvoren bazen izgrađen je na barci, u blizini Bastilje, u trinaestom arondismanu. Nije mnogo veliki tako da može biti gužve ali definitivno ga vredi posetiti.
Zelenilo Pariza, Bois de Vincennes
Najveći park na istoku Pariza koji je sagradio Napoleon III, Bois de Vincennes može biti odlično mesto da izbegnete vrućinu i gužvu centralnog Pariza. U sklopu parka nalazi se botanička bašta, zoološki vrt, hipodrom za ljubitelje jahanja. Takođe tu možete iznajmiti čamac i opustiti se u čarima četiri jezera koja se nalaze u sklopu parka. Nalazi se u dvanaestom arondismanu.
Jardin plage
Tokom leta zoološki vrt se pretvara u pravi raj za decu, ali i odrasle. Ležaljke, fontane, voda… aktivnsti za decu. Naći ćete sve što vam je potrebno da provedete osvežavajući dan u zagrejanom gradu! Ova plaža se takođe nalazi u šumi Bois de Vincennes.
Pariske plaže
Otvaraju se od 20. jula svake godine, a otvorene su do kraja avgusta. Parižani svoje slobodne dane provode na plažama kako bi se osvežili od gradske vrućine. Plaže su otvorene od 9 ujutru do ponoći. Plaže u samom centru Pariza nalaze se duž reke Sene i duž Bassin de la Villette koji se nalazi u devetnaestom arondismanu, i koji predstvalja jedno od većih veštačkih jezera u Parizu.
Bioskop na otvorenom
„Cinema en Plein Air” ili bioskop na otvorenom se nalazi u mestu po imenu La Villette na severnoistočnom obodu Pariza. Filmski program traje obično od 22. Jula do 23. Avgusta.
Pozorište na otvorenom
Pozorište se nalazi u Šekspirovoj bašti (Jardin Shakespeare) u Bolonjskoj šumi ili Bois de Boulogne. Svake godine program počinje u maju, a sadržaj je raznovrstan. Možete uživati u predstavama, ali i koncertima. Ova bašta je poznata i po raznim vrstama drveća, a u njoj se nalazi i 200 godina stara bukva.
Letnji festivali
Leti, na ulicama Pariza možete uživati uz raznovrsnu muziku. Od roka, preko klasične muzike do džeza.
Hrana u Parizu
Za kraj ovog teksta, ostavićemo vam nekoliko specijaliteta koje bi ste trebali probati prilikom posete Parizu:
Odrezak s pomfritom (Steak-frites)
Odrezak s malo pomfrita i malo sosa po vašem izboru je nešto što ne smete zaobići ukoliko posetite restorane Pariza. Meso je obično veoma zrelo, a krompiri su izuzetno sveži, ručno seckani i dvostruko proprženi.
Krok Mesje (Croque-monsieur)
Krok Mesje je sendvič koji se pravi od propržene šunke i sira. On se najčešće pravi od brioša, francuskog hleba obogaćenog puterom i jajima i obično u sebi sadrži bešamel sos. U mnogim restoranima ćete dobiti i prženo jaje na vrhu sendviča.
Pačiji konfi (Confit de canard)
Konfi potiče od francuske reči „confire“ i znači „očuvati“. Drugim rečima, konfi se priprema tako što se neka hrana dugo kuva kako bi se što bolje očuvala. U slučaju pačjeg konfija, pačije meso se obično kuva u sopstvenoj masti dok meso ne postane neverovatno meko i vlažno. Najčešći prilog uz pačji konfi jeste krompir natopljen mašću i belim lukom.
Žambon-ber (Jambon-beurre)
Kao i svi stanovnici većih gradova, Parižani takođe vole da jedu hranu usput. Žambon-ber je jedan od sendviča koji se jedu s nogu i koji se može kupiti u gotovo svakoj pekari. Najčešće je u obliku prepolovljenog bageta napunjenog šunkom, puterom, kornišonima i ostalim dodacima po izboru.