Gamzigrad je arheološko nalazište antičke rimske palate Feliks Romulijane. On predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Maksimijana Galerija, a palata je dobila naziv po njegovoj majci Romuli. Palata nikada nije dovršena, a carevi su je tokom četvrtog veka prepustili hrišćanskoj crkvi. Napuštena je tokom šestog veka. Ovo arheološko nalazište prostire se na površini od 6,5 hektara.
Istorija
Palata je tokom petog veka bila razarana od strane varvara, pa ju je u toku šestog veka obnovio Justinijan I, i od nje napravio pograničnu tvrđavu. Arheološka istraživanja iz 1953. godine pokazuju da u okviru gamzigradskih bedema postoji nekoliko palata i hramova.
Za pravom istinom o Gamzigradu se tragalo 150 godina, da bi napokon 1984. bio otkriven natpis “Feliks Romulijana“. Objekti carske palate bili su veoma raskošno ukrašeni freskama, štukaturom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima. Carski kompleks bio je ispunjen bogatim dekoracijama stubova, kapitela i zidova
Gaj Valerije Maksimijan Galerije bio je rimski car od 305. do 311. godine. Bio je jedan od rimskih tetrarha, po sistemu koji je uspostavio Dioklecijan. Galerije je rođen u okolini Serdike, današnje Sofije u Bugarskoj, i ilirskog je porekla.
Pošto je bio sposoban vojnik koji se više puta iskazao u borbama, postavivši ga za jednog od tetrarha, Dioklecijan ga je i oženio svojom kćerkom Valerijom, čime je postao njegov zet.
Galerije je važio za jednog od najvećih progonitelja hrišćana, a ipak neko vreme pre smrti je izdao edikt o toleranciji prema njima. Istraživanja su potvrdila sedam perioda postojanja Gamzigrada. To su:
- Praistorijsko naselje iz II milenijuma p. n. e.
- Rimsko poljsko naselje iz II veka nove ere
- Rimski dvorac s kraja III i početka IV vek
- Crkveno dobro iz IV i V veka
- Ranovizantijsko naselje V – VII veka
- Srednjevekovni grad XI vek
- Privremeno sklonište u vreme turskih osvajanja XIV i XV vek
Istraživanja u Gamzigradu i dalje traju, pa se mogu očekivati i nova saznanja o velelepnoj palati rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija.
Turizam
Danas se na ovom mestu održavaju razne kulturne manifestacije, koncerti, naučni skupovi i tako dalje. Posetioci se na ovom mestu mogu detaljno informisati o rismkoj istoriji trećeg i četvrtog veka.
Možete čuti mnogo zanimljivih priča o dešavanjima iz tog perioda, a celokupni izgled ovog mesta će vas oduševiti. Palata je poslednjih godina postala mnogo popularnija među turistima, ali je značaj Gamzigrada dostigao internacionalni nivo kada je 2007. godine postala jedna od UNESCO-vih svetskih baština.
Ovaj lokalitet kod Zaječara je neizostavna stanica ukoliko obilazite istočnu Srbiju, a zajedno sa Narodnim muzejem u Zaječaru čini jedinstvenu celinu.
Treba napomenuti da postoji veza između Zaječara, odnosno Gamzigrada i grada Soluna u Grčkoj: to je Galerijev luk čiji se ostaci i danas mogu videti, a ostatak je trijumfalne kapije podignute u spomen bitke kod Ktesifona, gde se Galerije borio protiv Sasanida 297-298. godine i pobedio persijskog kralja Narzesa.
Legenda
“Braća i sestre zidaju gradove“. Složićemo se da je ovo zaista moćna legenda, koja ukazuje na to da su nekada davno narodi ovde zaista sarađivali.
Naime, pre mnogo vekova, u bogatoj vlastelinskoj porodici u Bugarskoj živeli su dve sestre i dva brata po imenu Vida, Kula, Gamzo i Kosta. Nakon smrti njihovih roditelja, u nasleđe su im ostavili velike teritorije. Kako se to neretko dešava među braćom i sestrama, nisu mogli da se dogovore oko nasledstva.
Svako je za sebe želeo veći deo i svako za sebe tvrdio da je u pravu. Njihove rasprave su se nadaleko čule, a svi pokušaji rodbine da ih navedu na međusobnu saradnju činile su se uzaludnim.
Ipak, nakog nekog vremena uspeli su nekako da se govore. Odlučili su da svako za sebe gradi grad i živi u njemu kako se ne bi više svađali. Kako su se dogovorili, tako je i bilo. Kosta je sagradio svoj grad i nazvao ga Kostolac, Vida je sazidala Vidin, Kula Kulu, a Gamzo velelepni dvorac po imenu Gamzigrad.
Nakon što su završili gradnju, počeli su da žive u miru i slozi, a ubro su njihove gradove počeli da nastanjuju i ljudi iz bližih i daljih krajeva.
Galerijeva smrt
Kako smo već rekli, Galerije nije bio baš tolerantan prema hrišćanima, ali je u nekom trenutku počeo da gubi konce i ostavio ih je na miru, ali u medjuvremenu je pokušao invaziju na Italiju.
Izvršio je napad na Maksencija koji se prethodne godine proglasio za cara i vladao je zapadnim delom Rimskog carstva. Pošto ništa nije postigao ni ovom invazijom, vratio se nazad u palatu sa namerom da se posveti privatnom životu.
To se očigledno nije dogodilo. Preminuo je na putu za Serdiku 311. godine, a Laktencije navodi da Galerijevo telo, unakaženo teškom bolešću tamo i spaljeno. Nasuprot njegovoj izjavi Aurelije Viktor tvrdi da je sahranjen u Romulijani.
Međutim, 1989. godine na brdu Magura, kilometar iznad lokaliteta otkrivene su dve kupaste grobnice, a kasnijim istraživanjima je sa velikom verovatnoćom utvrđeno da se radi o Galerijevom i Romulijaninom grobu.
Feliks Romulijana video snimak
Na ovom video snimku možete pogledati jedan filmić o ovom arheološkom nalazištu:
Ako vas interesuje još tekstova sa tematikom turizma, savetujemo vam da posetite i naše ostale tekstove!